Историја бријача није кратка. Докле год људи расту длаке, тражили су начине да је обрију, што је исто као да кажу да су људи одувек покушавали да пронађу начин за бријање косе.

Стари Грци су се бријали да не би изгледали као варвари. Александар Велики је веровао да брадата лица представљају тактички недостатак у борби, јер се противници могу ухватити за косу. Без обзира на разлог зашто, појављивање оригиналног бријача може се датирати још у праисторијска времена, али то је било много касније, у 18.^thвека у Шефилду у Енглеској, да је историја бријача какву данас познајемо заиста почела.

Током 1700-их и 1800-их Шефилд је био познат као светска престоница прибора за јело, и иако генерално избегавамо мешање сребрног прибора и прибора за бријање, тамо је такође измишљена модерна равна бритва. Ипак, ови бријачи, иако несумњиво бољи од својих претходника, ипак су били помало незграпни, скупи и тешки за коришћење и одржавање. Углавном, у то време, бријачи су још увек углавном били оруђе професионалних берберина. Затим, крајем 19^thвека увођење нове врсте бријача променило је све.

Први сигурносни бријачи представљени су у Сједињеним Државама 1880. Ови рани сигурносни бријачи били су једнострани и личили су на малу мотику, а имали су челичну заштиту дуж једне ивице која је штитила од посекотина. Затим, 1895. године, Кинг Ц. Гиллетте је представио сопствену верзију сигурносног бријача, са главном разликом у увођењу сечива са две оштрице за једнократну употребу. Гилетте-ове оштрице су биле јефтине, толико јефтине у ствари да је често било скупље покушати да се одрже сечива старих сигурносних бријача него да се купе нове.