Историја бријача није кратка. Откако људи имају длаке, траже начине да их обрије, што је исто као да су људи одувек покушавали да пронађу начин да обрију длаке.

Стари Грци су се бријали како би избегли да изгледају као варвари. Александар Велики је веровао да брадата лица представљају тактички недостатак у борби, јер противници могу да зграбе косу. Без обзира на разлог, појава првобитног бријача може се датирати још из праисторијских времена, али тек много касније, у 18. веку.^thвека у Шефилду, у Енглеској, када је заправо почела историја бријача какву данас познајемо.

Током 18. и 19. века, Шефилд је био познат као светска престоница прибора за јело, и док генерално избегавамо мешање сребрног прибора и прибора за бријање, то је такође место где је изумљена модерна равна бријач. Ипак, ови бријачи, иако несумњиво бољи од својих претходника, били су и даље донекле гломазни, скупи и тешки за употребу и одржавање. Углавном, у то време, бријачи су и даље били алат професионалних бербера. Затим, крајем 19. века...^thвека, увођење новог типа бријача променило је све.

Први безбедносни бријачи представљени су у Сједињеним Државама 1880. године. Ови рани безбедносни бријачи били су једнострани и подсећали су на малу мотику, а дуж једне ивице имали су челични штитник како би се заштитили од посекотина. Затим, 1895. године, Кинг Ц. Жилет је представио своју верзију безбедносног бријача, а главна разлика је била увођење једнократне, двосекле оштрице. Жилетови ножеви су били јефтини, толико јефтини да је често било скупље покушавати одржавати ножеве старих безбедносних бријача него купити нове ножеве.